Beograd-Glavni grad Srbije

Београд

Београд
Знаменитости Београда
Опширније Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Округ	Град Београд
Стара имена	Сингидунум
Становништво
Становништво	1.119.642
Агломерација	1.639.121 [1]
Густина становништва	488,42 ст./km²
Положај
Координате	44°49′00″N 20°28′00″E / 44.816667, 20.466667
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	359,96 km²
Београд Београд на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Драган Ђилас (ДС)
Поштански код	11000
Позивни број	011
Регистарска ознака	БГ
Веб-страна	www.beograd.rs

Координате: 44° 49′ 00" СГШ, 20° 28′ 00" ИГД

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2][3] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124.^[5] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[6] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[7] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).^[8] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Садржај  [сакриј]  1 Географија 1.1 Клима 2 Историја 2.1 Средњи век 2.2 Османско царство 2.3 Краљевина Србија 2.4 Други светски рат 2.5 СФР Југославија 2.6 Скорашња историја 3 Локална самоуправа 3.1 Скупштина града 3.2 Градоначелник 3.3 Градско веће 3.4 Градска управа 3.5 Градске општине 4 Демографија 5 Привреда 6 Култура 6.1 Музеји 6.2 Образовање 6.3 Ноћни живот 6.4 Спорт 6.5 Туризам 6.6 Медији 6.7 Архитектура 7 Саобраћај 8 Знаменитости 9 Имена кроз историју 10 Побратимљени градови и међународна сарадња 10.1 Награде 10.2 Београд у видео играма 11 Види још 12 Референце 13 Даље читање 14 Спољашње везе

[уреди] Географија

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.^[9]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.^[10]

 

Клима Београда
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	21,0	24,0	27,4	31,4	35,0	38,0	43,2	40,3	37,6	30,6	25,6	18,9	43,2
Средњи максимум, °C	3,5	6,4	11,9	17,5	22,5	25,3	27,3	27,3	23,7	18,1	11,0	5,3	16,7
Средњи минимум, °C	−2,3	−0,2	3,3	7,8	12,1	15,0	16,3	16,1	13,0	8,3	4,0	−0,2	7,8
Количина падавина, mm	49	44	50	59	71	90	66	51	51	40	54	58	683
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

 

[уреди] Историја

За више информација видети Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини^[11], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име^[2]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.^[3] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.^[12] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

[уреди] Средњи век

За више информација видети Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[13]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.^[14] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[15] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[14] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[16]

[уреди] Османско царство

За више информација погледајте чланак Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.^[17] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[18]